Merino mikroni i gramature, objašnjeno

Šta je mikron

Mikron je hiljaditi deo milimetra. Kod vune označava prosečan prečnik vlakana u runu i najvažniji je faktor u ceni sirove vune: što je vlakno finije, to je ređe i skuplje.

Merino vlakna imaju otprilike 15 do 24 mikrona. Poređenja radi, ljudska dlaka ima oko 50 do 100 mikrona, obična ovčja vuna 25 do 40, a kašmir 14 do 19. Najfiniji merino je fin kao i većina kašmira.

Klase merino vune

Merino se prodaje u klasama prema prosečnom mikronu. Ovo su kategorije koje se uobičajeno koriste u australijskoj trgovini vunom, gde se gaji najveći deo svetskog merina:

• Ultrafini, ispod 15,5 mikrona: luksuzni trikotaž i fina odela.
• Superfini, 15,5 do 18,5: termo veš i donji veš koji se nose na koži.
• Fini, 18,6 do 19,5: termo veš, majice i čarape.
• Fini srednji, 19,6 do 20,5: srednji slojevi i deblje majice.
• Srednji, 20,6 do 22,5: džemperi i gornja odeća.
• Jaki, preko 22,5: ćebad, presvlake i gornje tkanine.

Rasponi se razlikuju u zavisnosti od životinje, sezone i dela runa, pa ih shvatite kao uobičajene okvire, a ne kao fiksne vrednosti.

Zašto fini merino ne bocka

Bockanje koje ljudi povezuju sa vunom potiče od prečnika vlakna, a ne od same vune. Kada presečeni kraj vlakna pritisne kožu, tanko vlakno se savije. Debelo, iznad otprilike 30 mikrona, dovoljno je kruto da se odupre i aktivira nervne završetke koje doživljavamo kao svrab.

Industrija to meri faktorom udobnosti: udelom vlakana u pređi koja su tanja od 30 mikrona. Tkanina sa 95% ili više uglavnom je prijatna na goloj koži, a fini merino je obično znatno iznad toga. Zato se termo majica od 17,5 mikrona ne može porediti sa tradicionalnim vunenim džemperom.

Gramatura tkanine

Gramatura se izražava u gramima po kvadratnom metru, piše se GSM ili g/m². Govori koliko vlakna ima u tkanini, pa je najbolji pojedinačni pokazatelj toplote. Važna je i struktura pletiva: vafl ili rebrasto pletivo zadržava više vazduha od ravnog džersija iste gramature.

• 120 do 150 g/m², lagano: leto, trčanje, veliki napor, sloj ispod jakne.
• 150 do 200 g/m², lagano-srednje: planinarenje u tri sezone, putovanja, svakodnevno nošenje.
• 200 do 260 g/m², srednje: hladni dani, turno skijanje, topli termo veš.
• 260 g/m² i više, teško: veoma hladni dani ili mali napor, stajanje napolju zimi.

Opšte pravilo: što ćete se više naprezati, birajte lakše. Teška majica na brzom usponu zadržava više toplote i znoja nego što može da odvede.

Kako birati po brojevima

Termo veš

Za sloj koji se nosi na koži ceo dan, tražite 17 do 19,5 mikrona i gramaturu koja odgovara naporu: oko 150 g/m² leti ili u pokretu, 200 do 260 kada je hladno. Ako imate samo jedan, 200 g/m² pokriva najširi raspon.

Čarape

Čarape trpe više habanja od bilo čega drugog što nosite. Malo grublje vlakno ili pređa ojačana najlonom mnogo bolje izdrži na peti i prstima, a razlika u mekoći se kroz cipelu jedva primećuje.

Srednji slojevi

Džemper ili flis koji nikada ne dodiruje golu kožu može da ima 19,5 do 22,5 mikrona. I dalje je mek, a duže traje.

Finije nije uvek bolje

Ultrafini merino je najmekša vuna koju možete da nosite, ali su tanka vlakna i slabija. Brže prave loptice i probijaju se na mestima gde se odevni predmet tare: ispod kaiševa ranca, na laktovima, na peti čarape.

Zato mnogi merino odevni predmeti ili sadrže malo najlona, često kao jezgro oko kog je merino obavijen, ili koriste mikron-dva deblje vlakno tamo gde je izdržljivost važnija od mekoće. Nijedno nije kompromis ako je izabrano za pravi odevni predmet.

Pitanja